.
Прва издања
.
.
Јунаци романа Гроздане Олујић су млади људи у потрази за љубављу и сопственом личношћу. Љубав их враћа сопственој природи, откривајући им сву њихову осетљивост и привид равнодушности. То је роман о изгубљеној генерацији, која не прихвата идеолошке стеге и задату срећу коју им даје генерација која је учествовала у рату, већ сами траже свој пут и „другу обалу“. Роман је критикован од стране званичника и њихових идеолошких критичара, а филм снимљен по њему – Чудна девојка је прв филм црног таласа југословенског филма.
проф. Александар Јовановић
Роман Излет у небо Гроздане Олујић књига је о патњама и заносима једне битничке генерације која покушава да у свету који се руши нађе за себе тачку ослонца… Рат и његови ужаси мајсторски су уткани у радњу романа. То што су ти млади људи искусили у детињству даје им далеко више права да буду „претучени“, равнодушни, деморалисани но било ко у Британији или Сједињеним Америчким Државама…Књига је кратка, сажета, упечатљива…“
(Times Literary Supplement, London 20.IV. 1962.)
Ово је, заправо, нови тип романтичног романа где тврдина стила прикрива унутрашњу нежност…Ова потресна љубавна прича, написана у истом духу као и романи Алберта Камија, аутентичан је допринос савременој европској литератури која одсликава очајање и равнодушност генерације одрасле у ужасима тоталног рата и његовим поражавајућим последицама
(Punch, London,Аpril 1961.)
.
Напомена: роман Излет у небо преведен је на енглески – издања у САД, Великој Британији и Индији, француски – издања у Белгији и Француској, као и холандски језик, немачки, дански, норвешки и шпански; роман Гласам за љубав преведен је на немачки, руски, украјински, фински, холандски, албански, македонски, бугарски и мађарски језик; роман Не буди заспале псе преведен је на пољски језик; роман Дивље семе преведен је на енглески језик – издања у САД, Великој Британији, Индији, на фински и мађарски језик; роман Гласови у ветру преведен је француски, руски и бугарски језик.
По тексту романа Излет у небо и Гласам за љубав снимљени су филмови:
Чудна девојка (1962), режија: Јован Живановић, сценарио: Југ Гризељ и Гроздана Олујић (Авала филм)
Гласам за љубав (1965), режија: Тома Јанић, сценарио: Тома Јанић и Гроздана Олујић (Босна филм).
.
.
Роман Гласам за љубав тематизује одрастање Слободана Галца и његове девојке Рашиде у провинцијском градићу Каранову. Искреност њихових осећања Гроздана Олујић продубљује школским и породичним проблемима стварајући комплексну слику међуљудских односа и необичних људских судбина. Ово је први „омладински роман“ у тадашњој Југославији, по коме је снимљен и истоимени филм и који је у лектирском програму за основне школе.
Проф. Александар Јовановић
„Љубав је интернационална- прва љубав у Немачкој, Југославији и Француској је иста- слатка, тешка, пуна проблема, страховања и нада. Гроздана Олујић, млада југословенска књижевница написала је роман о љубави једне девојчице која више није дете , али није ни жена- Рашиде и Слободана – ученика и сањара коју они доживљавају током једног лета. У њеном причању искри једна фина иронија на људске пороке и тешкоће, али још више за љубав за људе и живот. И у најделикатнијим пасажима она успева да сачува чистоту и меру казивања. Њен роман је изванредно снажно откриће о људима и љубави… један позитиван пример југословенске литературе…“
Allgemaine Judische Wochen Zeitung, 14.4.1967.
.
.
.
Роман Не буди заспале псе је роман о љубави, која је описивана од Ромеа и Јулије, а овде је тема обрађивана на савремен начин и изражена у нашим сазвучјима. Јунаци су студенти, сликари. Идеја је да живот човеков, онај прави, ишчезава са тренутком кад из њега ишчезне љубав. Овај роман, који за мото има једну новинску вест, писан је занимљиво, и као и њени претходни романи, имао је широку читалачку публику, као и отпор власти и идеологије у времену када је писан.
У свом најновијем роману „Не буди заспале псе“ Гроздана Олујић полази од једног стварног догађаја: пре неколико година момак и девојка су одлучили да се заједно убију зато што су дошли до закључка да је „Брак је институција у којој нема љубави“. У оскудном новинском извештају, који је обавестио јавност о необичном крају обичне савремене љубавне приче, билa je прихваћена чињеница да је описани трагичан крај убедљив и истинит. У сваком случају, Гроздана Олујић се није држала истинитости приче од које кренула. Она је написала питку љубавну причу у којој је повезала психолошке претње које нас доводе у озбиљну сумњу да је прихваћена истина о догађају неоспорива.
Не буди заспале псе је роман у коме Раша, младић из провинције, долази на студије у Београд без стипендије, жени се Миленом и среће се са Тисом проводећи лето у страсној љубави, после чега су он Тиса одлучили да изврше самоубиство: Тиса умире а Раша остаје жив. Међутим, он се кроз маглу присећа, кријући од себе и од других истину о свом и Тисином последњем трагичном сусрету. Овај роман покреће питања и приказује покушаје да се из Раше извуче истина које он није свестан, да се заврши суђење на ком би се показала његова невиност.
Ова нова књига Гроздане Олујић је врста књиге које су код нас ретке и које су неопходне. Оне се тичу самог нашег живота у којем млади откривају заједно и лепоту и бол живота, у бруталном контакту са њим самим.
Приказ у jugoslovenskom PEN-u, прoлеће 1965
.
.
.
Роман Дивље семе говори о девојци-ратном сирочету, у чијем сећању није сачувано ништа i која трага за својим идентитетом. То је прича о људском бићу отуђеном од свих могућих веза и претпоставки рођења, порекла, имена и вере. У том свом трагању за сопственим идентитетом сусреће човека који и сам не може да препозна лице света за који се борио и кога је стварао.
Потпуно лишен самообмане, овај роман је дирљив и технички изврстан приказ послератног емоционалног лутања – и процвата. Лика, чије је право име непознато, бива са око три године остављена у сиротишту у Београду. Са деветнаест година, даје оглас у новинама тражећи негу извесност, попу породице. Зар не би сви, пита се она, требало да буду смештени у оно што она назива низом карика покољења? Стотине одговора на њен оглас је сажето и предивно размотрено.
The Тimes, 29. Aug,1974
.
.
.
Роман Гласови у ветру кроз причу о једној српској грађанској породици приказује догађаје од краја 19-ог и цео 20-ти век. Кроз сећање Данила Арацког чува се идентитет не само појединца, већ и идентитет целог народа и његове историје. Породични и емигрантски роман се спајају у породичну сагу кроз цели 20-ти век, два рата и почетак новог грађанског рата у Југославији, где се кроз ликове и судбине јунака романа приказује тешка, али истинита судбина појединаца. Роман је награђен НИН-овом наградом за најбољи роман 2009. године.
У роману Гласови у ветру је у романескно ткиво уграђена фантазмагоријска мотивација проистекла из писања бајки.. То је породична хроника посвећен тектонским поремећајима , бомбардовањима, ратовима, расељавањем, који је задесио наш народ у 20. веку. Јунак романа др Арацки сећањем на претке, и језик показује значај сећања у …самоодржању јединке и народа.
.
.
.
Роман је проповедан из перспективе седмогодишњег дечака који слика све слојеве друштва у данима окупације: диверзије антифашиста, војнике дезертере, заробљенике, ратне профитере и препродавце, масовна вешања, сакривене Јевреје, немачке официре, ђаке који гину. Симболична сцена у којој партизани играју над рушевинама „које јаучу“ о „рају који нас чека“, док ретки преживели са ужасом гледају згаришта и броје мртве – упечатљиво приказује суровост и бесмисао рата, као и пустош коју он оставља.
Зорана Опачић
Роман описује, у првом лицу једнине, Други светски рат кроз визуру седмогодишњег дечака, који је вероватно сама ауторка романа, која је имала 7 година када је почео рат. Завршетком рата он/она су знатно старији него њихови вршњаци данас. Заправо, како сама ауторка каже, рат је њима украо детињство, као што описује бруталност рата, при чему се ни сама борба –одмазде не може правдати „рајем који нас на земљи чека“.
Роман је награђен наградом Бора Станковић 2018. године.
.
Поновљена издања романа:
.
Гласам за љубав. (звучни CD). Београд: Савез слепих, 1967.
Гласам за љубав. Београд: Нолит, 1978.
Гласам за љубав. Загреб: Младост, 1985.
Излет у небо. Свеска 1. Брајево писмо. Нови Сад: „Филип Вишњић“, 1996.
Излет у небо. Свеска 2. Брајево писмо. Нови Сад: „Филип Вишњић“, 1996.
Гласам за љубав. Београд: Bookland, 1996.
Гласам за љубав. Београд: Bookland, 2003.
Дивље семе. Београд: Bookland, 2005.
Гласам за љубав. Подгорица: Народна књига, 2009.
Излет у небо. Београд: СКЗ, 2010.
Гласам за љубав. Подгорица: Народна књига, 2011.
Гласам за љубав. Београд: Учитељски факултет, 2012.
Гласам за љубав. Чачак: Пчелица, 2013.
Гласам за љубав. Чачак: Пчелица, 2015.
Гласам за љубав. Чачак: Пчелица, 2017.
Излет у небо. Београд: Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.
Гласови у ветру. Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.
Преживети до сутра. Београд: Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.
Дивље семе. Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.
Не буди заспале псе. Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.